Kratak pregled karakteristika

Arsen spada u grupu nemetala, metaloida. Jedan je od rijetkih elemenata u Zemljinoj kori; najčešće se javlja u obliku sulfata. Glavni izvori njegove emisije su spaljivanje fosilnih goriva, metalurška industrija i rudarstvo. Arsen se u prirodi ne razgrađuje; značajan dio ovog elementa je vezan za akvatične sedimente te se zbog toga lako može bioakumulirati u lancu hrane. Toksični efekti arsena su poznati još od srednjeg vijeka. To je mutagena i kancerogena materija (IARC 1. kategorije).
Zahvaljujući svojim dobrim osobinama kao poluprovodnika, arsen se naširoko koristi u različitim industrijama elektronike. Čini sastavni dio tranzistora i procesora. Koristi se i za zaštitu biljaka i drveta protiv starenja. Najveće koncentracije arsena se mogu naći u riži, lisnatom povrću i plodovima mora. Jedinjenja AS(III)+ su oko pet do dvadeset puta otrovnija nego jedinjenja AS (V)+. Većina prehrane sadrži arsen u organskoj formi koja je manje toksična.